Преваленца на дефицит на витамин Д во Република Северна Македонија

Marinova, Teodora and Adzi-Andov, Ljubica (2025) Преваленца на дефицит на витамин Д во Република Северна Македонија. In: Втор симпозиум со меѓународно учество од областа на фармацијата „Фармацевтот како алка помеѓу традиционалната и иновативната терапија“, 27 Sept 2025, Stip.

[thumbnail of Abstract from Book of Abstracts] Text (Abstract from Book of Abstracts)
kniga-na-apstrakti-fmn-farmacija-2-simpozium-68.pdf

Download (174kB)
[thumbnail of Poster] Text (Poster)
VitaminD_Poster_Presentation-Teodora Marinova.pdf

Download (295kB)
[thumbnail of Содржина] Text (Содржина)
kniga-na-apstrakti-fmn-farmacija-2-simpozium-1-16.pdf

Download (596kB)

Abstract

Холекалциферол и ергокалциферол се две главни форми на витамин Д. По внес се метаболизираат во црниот дроб и бубрезите во биолошки активна форма 1,25-(ОН)2 витамин Д. Неговиот дефицит е поврзан со ризик од остеопороза, дијабетес, кардиоваскуларни, автоимуни и малигни заболувања. Оптималната вредност сѐ уште е предмет на научни дебати и варира меѓу водичите: ≤25 nmol/L се смета за дефицит според Кралското друштво за остеопороза (Royal Osteoporosis Society), додека Ендокринолошкото друштво (The Endocrine Society) препорачува ниво од најмалку 50 nmol/L. Цел на оваа студија беше процена на статусот на витамин Д кај населението во РС Македонија. Беше направена квантитативна анализа со примена на ST AIA-PACK 25-OH-Vitamin D кит (Tosoh Bioscience), користен е автоматски имунолошки анализатор AIA 900. Во студијата беа вклучени 1315 пациенти, во периодот од 1.1.2024 година до 31.12.2024 година. Референтен опсег беше 30 – 111,8 nmol/L. Клинички важен дефицит се дефинираше ≤ 30 nmol/L. Во студијата беа опфатени 384 мажи (29,20%) и 931 жени (70,80%) од Скопје (37,87%), Охрид (19,92%), Куманово (11,79%), Кавадарци (9,81%), Тетово (9,73%), Струмица (5,86%), Струга (5,02%) и Битола (0,23%). Вредности на витамин Д ≤ 30 nmol/L се регистрирани кај вкупно 318 пациенти (24,18%) од кои 223 жени (70,26%) и 95 мажи (29,74%). Највисок процент на дефицит е регистриран кај пациенти во Куманово (42,58%), Тетово (34,38%), Струмица (32,34%), Скопје (24,70%), Кавадарци (22,48%), а најнизок во Охрид (9,92%) и Струга (9,09%). Резултатите покажуваат висока застапеност на ниски нивоа на витамин Д, со варијации според полот и географската положба. Потребни се понатамошни истражувања за утврдување на поврзаноста со возраста, коморбидитети и местото на живеење.
Клучни зборови: 25-хидрокси витамин Д, витамин Д, дефицит.

Item Type: Conference or Workshop Item (Poster)
Subjects: Medical and Health Sciences > Health sciences
Divisions: Faculty of Medical Science
Depositing User: Ljubica Adzi-Andov
Date Deposited: 22 Jan 2026 10:34
Last Modified: 22 Jan 2026 10:34
URI: https://eprints.ugd.edu.mk/id/eprint/37192

Actions (login required)

View Item
View Item