Jordeva, Sonja (2016) Истраживање и развој термоизолационог материјала од рециклираног отпада одевне индустрије. PhD thesis, Технолошко-технички факултет.
Preview |
Text
Doktorska_disertacija1.pdf Download (62MB) | Preview |
Abstract
Текстилни отпад се ствара у индустријској производњи текстила и одеће, од потрошача, комерцијалне и услужне делатности. Због структуре текстилне индустрије у Р. Македонији, текстилни отпад се углавном састоји од отпадака из конфекцијске производње, тј. кројења. Прелиминарна анализа показује да у земљи на годишњем нивоу остаје 1.7 kg конфекцијског отпада по становнику.
У раду је направљена карактеризација конфекцијског отпада, утврђен је текући начин менаџирања отпадом и детерминисани су ставови македонског топ менаџмента према менаџирању отпада. Подаци у истраживању добијени су из анкетног упитника дистрибуираног до 120 топ менаџера текстилних компанија. Анализа резултата направљена је помоћу стандардних статистичких метода (Statistics SPSS програм).
Резултати показују да у конфекцијском отпаду доминирају остаци чистих памучних тканина и тканина од памучних мешавина са присуством Lycrа® влакана што додатно компликује процес рециклаже. Количина отпада није довољна за континуитет процеса рециклаже јер се конфекцијска индустрија претежно састоји од компанија малог и средњег обима са недовољно средстава за индивидуално инвестирање у капацитете за рециклирање. Македонски топ менаџмент конфекцијских компанија показао је негативан став према сортирању и припреми конфекцијског отпада за даље процесирање. Највећи део произвођача (94.19%) одлажу конфекцијски отпад на депоније, што проузрокује еколошке проблеме, а нарочити проблем представља биолошки неразградив отпад.
Овај рад предлаже алтернативни начин за ефикаснију употребу конфекцијског отпада у новом производу за топлотну и звучну изолацију зграда. Као материјал за израду нове изолационе структуре коришћен је отпад од кројења полиестерских тканина са великим разликама у вредностима структурних карактеристика са циљем да се утврди њихов утицај на вредност топлотне и звучне изолације. Узорак од механички рециклиране полиестерске плетенине делимично у стању влакана коришћен је за поређење. При пројектовању нове структуре полази се од комерцијалних дебљина Tervol® - а (50, 70 и 100 mm) и густине (115 kg/m3) који се уобичајено користе за унутрашњу изолацију у грађевинарству. Технологија производње нове структуре је
једноставна: сечење отпадака на машини са кружним или вертикалним ножем и стабилизовање структуре прошивањем. Код узорака су извршена испитивања топлотне и звучне изолације, отпорност горењу и биолошка деградација. За мерење топлотне проводљивости коришћен је апарат Heat flow meter FOX600 који ради по стандардима: ASTM C518, ISO 8301. За мерење звучне изолације коришћени су: GoldWave софтвер за генерисање и обраду (филтрирање) звучних сигнала и OriginPro 8.5.1 софтвер за обраду графичких записа звучних сигнала. Отпорност горењу испитивана је према Hot Metal Nut Test - а, а биолошка деградација према стандарду ISO 11721-1. Добијене вредности коефицијента топлотне проводљивости (λ= 0.0520 - 0.0603 W/mK) и коефицијента редукције звука (NRC= 54.71 - 74.77%) блиске су вредностима стандардних изолационих материјала, а још ближе вредностима изолационих структура од развлакњеног текстила код којих је λ= 0.030 - 0.045 W/mK, а NRC= 60 - 100%. Неки узорци показују чак и мању топлотну проводљивост од изолационих панела од ПЕС отпада добијених термичком рециклажом, λ= 0.040 - 0.053 W/mK. За приближно исте вредности топлотне и звучне изолације нова изолациона структура има већу густину (ρ= 126.99 – 265.38 kg/m3) у односу на конвенционалне изолационе материјале, односно потребна је већа количина материјала. Ако се има у виду да су коришћени отпаци полиестерских тканина, на ово не треба гледати као на проблем, већ као на могућност смањења загађења околине. У прилогу ове чињенице су и резултати испитивања биодеградације отпада од ПЕС тканина који потврђују његову биолошку неразградивост.
Примена конфекцијског отпада полиестерских тканина као изолационог материјала носи економски и еколошки бенефит зато што је материјал лако доступан и јефтин, производни процес једноставан, производ има тржишну одрживост и конкурентну цену, али је употреба ограничена на унутрашње зидове и кровне конструкције.
| Item Type: | Thesis (PhD) |
|---|---|
| Subjects: | Engineering and Technology > Mechanical engineering |
| Divisions: | Faculty of Technology |
| Depositing User: | Sonja Jordeva |
| Date Deposited: | 13 Oct 2016 12:22 |
| Last Modified: | 13 Oct 2016 12:22 |
| URI: | https://eprints.ugd.edu.mk/id/eprint/16420 |
Actions (login required)
 |
View Item |