Заустављање извршног поступка због застарелости по новим изменама закон о облигациним односима и закон о извршењу – решавање вишедеценијских проблема или стварање нових?

Застарелост као правни институт има оправдање из више разлога. Њиме се обезбеђује правна сигурност субјеката у оквиру имовинско-правног промета. Овај институт oлакшава правну заштиту дужника јер ослобађа дужника обавезе да докаже да је одређени однос који је настао пре неколико година резултирао чинидбом, престао на други начин или није настао. Институт застарелости делује превентивно, присиљавајући носиоца датог субјективног права да у законском року тражи његово остваривање јер је у супротном носилац изложен опасности да то право заувек изгуби. Основни мотив за ово истраживање су најновије измене Закона о облигационим односима и Закона о извршењу, које не регулишу ко ће и на који начин утврдити застарелост потраживања. С обзиром да ни суд ни извршитељ нису дужни да воде рачуна о застарелости по службеној дужности, поставља се питање како ће се наступити застарелост потраживања за које се води поступак извршења? У том контексту, предмет анализе је практична примена законских решења и предлог нових решења de lege ferenda.
Кључне речи: застарелост, обустављање извршног поступка, извршитељ, суд.