Josifovic, Ivica and Kambovski, Igor (2024) Republika severna Makedonija kao studija slucaja za medunarodne eksperimente: Igra bez kraja. Revija za Evropsko pravo, 26 (1). pp. 7-25. ISSN 1450-7986
Text
REVIJA EU 2024 - split.pdf Download (251kB) |
Abstract
Makedonija je država koja je otvorena za eksperimentisanje sa politikama međunarodne zajednice. Nijedna druga država nije se suočila sa takvim problemima koji su za većinu nerazumljivi i teško rešivi. Nema države koja je imala tako težak proces međunarodnog priznavanja, država koja je potpisala privremeni sporazum o bilateralnom sporu, država koja je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
tokom sukoba 2001. godine, država koja je od 2004. godine kandidat za članstvo u EU, država kojoj je Grčka 2008. godine stavila veto na članstvo u NATO-u, država koja je promenila ime, država kojoj je uskraćeno pravo na samoopredeljenje, država čiji su jezik, istorija i kultura osporavani, itd. Kada smo mislili da je gotovo i da će se konačno moći krenuti na put evropskih integracija, Severna Makedonija je naišla na nove nerealne zahteve. Drugi mogući zastoj u EU integracijama može se pripisati Bugarskoj, koja vodi politiku negiranja makedonskog jezika, istorije i kulture i koja je postavila zahtev da se bugarska manjina uključi u makedonski ustav, ali nije ponudila recipročnu odredbu u bugarskom ustavu za makedonsku manjinu koja živi u Bugarskoj. Na osnovu iskustva i procesima donošenja odluka u institucijama EU u vezi sa proširenjem, Makedonija će verovatno biti pod pritiskom da se odrekne svojih državnih temelja zarad dostizanja krajnjeg cilja – članstva u EU. Proces proširenja uvodi nove aspekte u proces političkog uslovljavanja usvajanjem složenog mozaika uslova, merila i očekivanja. Politika EU prema Makedoniji podriva kredibilitet Unije kao aktera koji doprinosi dugoročnoj stabilnosti i demokratskim standardima. Umesto sveobuhvatnih rešenja, uključujući deblokadu pregovora, predstavnici EU odobrili su sklapanje hitnih sporazuma čija je primena od početka dovedena u pitanje. Dva „spora“ oko makedonskog identiteta samo su dve strane istog novčića. Istorija međunarodnih odnosa i međunarodnog prava ne poznaje „sporove“ ove vrste, niti one koji bi se mogli „rešiti“ na pravno ispravan način. Rad ima za cilj predstaviti pravna pitanja u vezi sa ovim događajima, imajući u vidu da se većina njih rešava silom politike, a ne argumentima i u skladu sa zakonom, što može imati ozbiljne posledice i dovesti do dodatnih zahteva koji se ne mogu ispuniti.
Ključne reči: Makedonija, članstvo, Evropska unija, pravo-politika, spor.
Item Type: | Article |
---|---|
Subjects: | Social Sciences > Law |
Divisions: | Faculty of Law |
Depositing User: | Ivica Josifovik |
Date Deposited: | 23 Sep 2024 08:12 |
Last Modified: | 23 Sep 2024 08:12 |
URI: | https://eprints.ugd.edu.mk/id/eprint/34669 |
Actions (login required)
View Item |