Проучавање helminthosporium oryzae br. de haan паразита пиринча у кочанској котлини

Karov, Ilija (1979) Проучавање helminthosporium oryzae br. de haan паразита пиринча у кочанској котлини. Зборник за природне науке. pp. 205-227.

Text zbornik_za_prirodne_nauke.pdf Download (10MB)

Abstract

Пиринач (Oryzae sativa L.)је једно од најважнијих жита за велики део човечанства, посебно у тропским крајевима где је оно основна храна. Може се речи да се више од једне тречине становништва наше планете храни углавном пиринчем.
Сматра се да пиринач води порекло из Индије или југоисточне Азије. Верује се да је пиринач гајен 3000 година пре наше ере, а да је у Европѕ пренет око 700 године пре наше ере.
У погледу производње пиринча водече земље су Кина, Индија, Јапан и Индонезија, али и друге земље југоисточне Азије познати су произвоџаци. Златне количине пиранча производе и Италија, Шпанија, Португалија, затим Египат, Судан и западна Африка, а такоџе и Бразил и Сједињене Америчке Државе. Поред напред наведених земаља пиринач производе и неке друге државе, али је њихова производња много мања, тако да не подмирују ни своје потребе веч га увозе.
Пиринач се гаји и у нашој земљи и то на површини од 8.251 ha. Рејон производње пиринча у нашој земљи је у СР Македонији углавном у кочанској, штипској и виничкој општини, а на знатно мањој површини ова се биљка гаји и у другим деловима Македоније, у којима постоје услови за њено гајење.
С обзиром на то да производња пиринча у нашој земљи не задовољава потребе становништва, оправдана је тенденција ослобаџања од увоза. За остваривање овог задатка поред повечања површина у свим локалитетима у којима постоје повољни климатски и земљишни услови, основно би било повечање приноса по јединици површине. Меџутим, да би се то постигло морају се предузети мере да се технологија гајења пиринча прилагоди савременом начину, јер се у нас то чини онако како је то раџено некада. Данашња наука пружа пољопривредној пракси нове мере (механизована сетва и жетва, примена хербицида против великог броја врста корова итд.), које треба применити и њима заменити застарели начин гајења пиринча.
Приноси по јединици површине, који се у нас постижу, у пореџењу с приносима других земаља произвоџача пиринча знатно су мањи. Меџутим, узрок ниских приноса није само застарели начин гајења веч, како смо у току три године утврдили, недовољно или, боље речено, потпуно непознавање и занемаривање појаве болести које, зависности од године, наноси мање или вече штете умањујучи приносе. Проблему заштите пиринча од болести и штеточина у нас није поклањано довољно, да не кажеме, ни мало пажња.

Item Type:	Article
Subjects:	Agricultural Sciences > Agricultural biotechnology
Divisions:	Faculty of Agriculture
Depositing User:	Ilija Karov
Date Deposited:	13 Nov 2012 14:27
Last Modified:	10 Jun 2013 09:00
URI:	https://eprints.ugd.edu.mk/id/eprint/777

Actions (login required)

View Item