Stefanovski, Branislav and Krsteska, Roza and Novotni, Gabriela and Kalevska Gjorgievska, Svetlana (2022) Поврзете се повторно со животот–Предизвици и решенија за пациентите со Алцхајмерова болест-Депресија кај пациенти со деменција и депресија кај негователи. In: Симпозиум Здраво стареење: „Единство на телесното и менталното здравје“, 14-15 Oct 2022, Skopje. (Unpublished)
Научна програма Здраво стареење, 14-15.10.2022 г. Сателитски симпозиум Крка (орална).pdf
Download (957kB)
Симпозиум Здраво стареење, сателистки симпозиум Крка, Поврзете се повторно со животот-Депресија кај постарите лица (орална).pdf
Download (1MB)
Abstract
Депресијата е распространет психијатриски коморбидитет кај пациентите со деменција, често недоволно дијагностицирана и маскирана со когнитивното оштетување. Депресијата е предиктор за намален квалитет на живот кај лицата со деменција, заради што потребен е скрининг за присуство на депресивни симптоми и навремен третман. Во голем број студии стапките на преваленца на депресија кај лицата со деменција се неверојатно високи. Деменцијата е фактор на ризик за депресија кај постарите лица. Депресијата е честа кај благото когнитивно оштетување (MCI) со преваленца од 32% и е предиктор за прогресија во деменција. Депресијата може да биде рана манифестација на АД. Фактори на ризик за развој на депресија кај пациенти со АД вклучуваат: лична и семејна историја на депресија, позитивност на ApoE4, женски пол, употреба на одредени лекови. Фазата на деменција може да влијае на ризикот од депресија. Таа е почеста во блага до умерена, а поретка кај тешка деменција. Националниот институт за ментално здравје дава критериуми за депресија кај АД (NIMH-dAD 2001) изведени од мајор депресија со неколку модификации за подобро прикажување на депресијата кај пациенти со АД. Во третманот на депресијата значајните промени во фармакокинетиката и фармакодинамиката кај постарите лица налагаат да се внимава на интеракциите меѓу лековите. Невродегенеративните промени го намалуваат производство на ацетилхолин што доведува до развој на антихолинергични несакани ефекти. Коморбидните медицински состојби, вклучувајќи дијабетес, историја на падови, бубрежна и хепатална инсуфициенција, срцеви аритмии и цереброваскуларни фактори на ризик треба да се земат предвид пред да се започне со фармакотерапија.
Не смеат да се заборават ниту негувателите каде депресија е пријавена кај повеќе од 50%. Депресијата кај негувателите е поврзана со лош квалитет на живот, функционално опаѓање, како и поголема смртност.
| Item Type: | Conference or Workshop Item (Lecture) |
|---|---|
| Subjects: | Medical and Health Sciences > Clinical medicine |
| Divisions: | Faculty of Medical Science |
| Depositing User: | Roza Krsteska |
| Date Deposited: | 14 Apr 2026 08:26 |
| Last Modified: | 14 Apr 2026 08:26 |
| URI: | https://eprints.ugd.edu.mk/id/eprint/38266 |
