Емотивна путовања

У најновијем циклусу радова под називом Емотивна путовања, насталом током неколико претходних година, Никола Смилков истражује унутрашње и спољашње димензије доживљаја путовања, одлажења и враћања, и у непосредно искуственом, и у метафоричком смислу. Он „путује“ кроз просторе осећања, мисли и доживљаја оних који путују, радо или нерадо, са надом или са стрепњом, с радошћу или са тугом. Уметник сам указује да у овом циклусу истражује „дубоке емотивне слојеве путовања која нису увек избор, већ нужност. Кофер као централни мотив постаје симбол носталгије, стабилности и наде - сведок принудних селидби, економских миграција и болних растанака. У мојим радовима носе приче о људима који напуштају домове не само из жеље за авантуром, већ из потребе за преживљавањем. Инспиришем се судбинама оних који путују у потрази за послом који у својој земљи не могу да пронађу, оних који се расељавају против своје воље, као и тихим драмама испраћаја најдражих. Сваки рад у циклусу покушава да ухвати ту тешку равнотежу између одласка и остајања, између снова о бољој будућности и тугом за оним што се оставља. Емотивна путовања нису само о физичком кретању кроз простор - то су унутрашња путовања кроз бол, наду, прилагођавање и проналађење новог дома у себи, када претходни дом није опција.“
Користећи камен као материјал он обликује фигурине у којима је главна пажња усмерена на став саме фигуре који несумњиво упућује на путовање, чак и у оним радовима у којима нема присуства кофера као непосредног атрибута који упућује на то да је реч о човеку који путује. Уметник бира да у фигуринама, обликованим без издиференцираних црта лица и икакве намере да да психолошки профил личности , самим положајем тела дочара сву тескобу и стрепњу невољног одласка, с једне стране, као и стање нестрпљивог очекивања откривања нових предела и људи, с друге. Добро пропорционисаним фигурама малих димензија, без икаквих непотребних детаља који би одвлачили пажњу од те намере, уметник самим ставом фигурина упућује на одређено расположење и унутрашње стање човека – али не неке конкретне особе, непосредно виђене, него типа човека Путника, који у његовим радовима већином одлазе на путовање из нужде, принуђен на то.
Фигурине сведених маса, вешто стилизованог линијског опцрта, углачаних широких површина, дају утисак монументалности, без обзира на њихове (мале) димензије. Управо у томе се огледа и мајсторство овог уметника, не само у добро усклађеним антопоморфним и антопометријским односима, него и у промишљењом приступу у обликовању да фигурама малих димензија постигне утисак монументалности. И у том смислу, тек у поставци, на самој изложби када се све фигурине ставе у меусобни однос, добија се потпуп доживљај и у пуном светлу је могуће сагледати све нијансе промишљања и у идеји, и у начину обликовања ових најновијих дела Николе Смилкова.

Др Рајка Бошковић